
среда, април 16, 2008
недеља, април 13, 2008
уторак, април 08, 2008
VI. Redovna izborna Konferencija Kluba Demokratske omladine Svrljig
Izabran je i petočlani sastav Saveta kluba:
1. Mihajlović Mladen, 1982, automehaničar
2. Milivojević Marija, 1983, student
3. Mitić Milena, 1983, student
4. Pančić Bojan, 1985, saobraćajni tehničar
5. Ranđelović Marija, 1988, trgovac
2. Milivojević Marija, 1983, student
3. Mitić Milena, 1983, student
4. Pančić Bojan, 1985, saobraćajni tehničar
5. Ranđelović Marija, 1988, trgovac
Svi kandidati predloženi, kao i predsednik kluba su dobili jednoglasnu podršku među 25 prisutnih delegata na Konferenciji.
Obeležen Dan borbe protiv pušenja
fotografije sa zurke
Parlamentarni izbori 2008
Pozdrav svima,
Nakon duzeg vremena, nekako smo uspeli da odvojimo i par trenutaka kako bi update-ovali blog KDO Svrljiga.
Za početak, informacija da je i na ovim, kao i na svim prethodnim izborima, KDO Svrljig imao zapaženo učešće.
Najpre je Izborni štab na čelu sa Srđanom Jevtićem ponovo okupljen, a odmah potom se krenulo sa: štandovima, plakatiranjem, kampanjom od vrata do vrata...Učestvovali smo na svim velikim stranačkim konvencijama - Novi Sad, Beograd, Niš i Kragujevac i super se provodili sa kolegama iz okolnih mesta.
Kao i prošle, i ove godine smo napravili haos žurku u diskoteci Garaža.
Nakon duzeg vremena, nekako smo uspeli da odvojimo i par trenutaka kako bi update-ovali blog KDO Svrljiga.
Za početak, informacija da je i na ovim, kao i na svim prethodnim izborima, KDO Svrljig imao zapaženo učešće.
Najpre je Izborni štab na čelu sa Srđanom Jevtićem ponovo okupljen, a odmah potom se krenulo sa: štandovima, plakatiranjem, kampanjom od vrata do vrata...Učestvovali smo na svim velikim stranačkim konvencijama - Novi Sad, Beograd, Niš i Kragujevac i super se provodili sa kolegama iz okolnih mesta.
Kao i prošle, i ove godine smo napravili haos žurku u diskoteci Garaža.
понедељак, јун 04, 2007
Изабрано ново руководство Демократске омладине
(2007-06-04)
На редовној Конференцији Демократске омладине (ДО), одржаној 2. јуна у Крагујевцу изабрано је ново руководство ДО. За председника је изабран народни посланик Милан Вучковић (1979.), дипломирани економиста из Крагујевца.
Александар Ивановић је нови председник Извршног одбора ДО.
За потпредседнике Демократске омладине су изабрани: Матија Ковач (заменик председника), Милош Ђорђевић, Ивана Јерков, Предраг Спасојевић, Јанко Радаковић и Маја Димитријевић. Нела Челик је поново изабрана за интернационалног секретара ДО.Представљајући план рада ДО Милан Вучковић је нагласио да ће приоритет у раду бити стратешко решавање проблема младих, кроз институције државе. Присутнима се обратио и потпредседник Демократске странке Драган Шутановац, који је истакао да је Демократска странка увек била странка младих, што потврђује и чињеница да у Посланичком клубу ДС данас седи седморо посланика млађих од тридесет година.
На редовној Конференцији Демократске омладине (ДО), одржаној 2. јуна у Крагујевцу изабрано је ново руководство ДО. За председника је изабран народни посланик Милан Вучковић (1979.), дипломирани економиста из Крагујевца.
Александар Ивановић је нови председник Извршног одбора ДО.
За потпредседнике Демократске омладине су изабрани: Матија Ковач (заменик председника), Милош Ђорђевић, Ивана Јерков, Предраг Спасојевић, Јанко Радаковић и Маја Димитријевић. Нела Челик је поново изабрана за интернационалног секретара ДО.Представљајући план рада ДО Милан Вучковић је нагласио да ће приоритет у раду бити стратешко решавање проблема младих, кроз институције државе. Присутнима се обратио и потпредседник Демократске странке Драган Шутановац, који је истакао да је Демократска странка увек била странка младих, што потврђује и чињеница да у Посланичком клубу ДС данас седи седморо посланика млађих од тридесет година.
уторак, март 13, 2007
СЛЕДИМО ВИЗИЈУ!
``Мото који ме вуче напред је: никада се не предај.
Ако кренеш у претицање, додај гас.
Ако данас не успемо, једини разлог смо ми сами!``
``Као човека кога држе под водом 50 година,
у његовој жељи да дође до ваздуха,
тако и Србију ништа не може да заустави на путу до кисеоника.
А тај пут је Европа - породица демократских, модерних,
развијених земаља.``
``Нисам задовољан брзином промена,
јер код нас у њих није укључен довољан број људи.
Многи се понашају као посматрачи у утакмици
у којој сами учествују.``
Ако кренеш у претицање, додај гас.
Ако данас не успемо, једини разлог смо ми сами!``
``Као човека кога држе под водом 50 година,
у његовој жељи да дође до ваздуха,
тако и Србију ништа не може да заустави на путу до кисеоника.
А тај пут је Европа - породица демократских, модерних,
развијених земаља.``
``Нисам задовољан брзином промена,
јер код нас у њих није укључен довољан број људи.
Многи се понашају као посматрачи у утакмици
у којој сами учествују.``
На данашњи дан је пре 4 године убијен Др Зоран Ђинђић, председник ДС
Биографија
Рођен је 1. августа 1952. у Босанском Шамцу. Гимназију је завршио у Београду 1970. Студирао је филозофију и 1974. дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, а 1979. докторирао на Универзитету у Констанцу. Говорио је да је студирао филозофију двадесет сати дневно и да је истовремено похађао студије историје уметности, социологије и економије. На првом часу на Филозофском факултету сукобио се с комунистима јер је тврдио да велики Маркс не да није највећи, већ уопште није филозоф. Други велики и значајнији сукоб имао је с полицијом због организовања "илегалних активности у студентској организацији против комуниста, због чега је сам путовао по целој Југославији". Због тих активности био је и осуђен, чак се и Вили Брант, немачки канцелар, заузимао за њега па се, уместо у затвору, нашао у Немачкој. Докторирао је на тези "Проблеми утемељења критичке теорије друштва" код Јиргена Хабермаса. Био је виши научни сарадник у Центру за филозофију и друштвену теорију у Београду, посланик у сва три вишестраначка сазива Народне скупштине Републике Србије и Већу република Скупштине СРЈ. Био је професор на Филозофском факултету у Новом Саду. Написао је следећа дела: "Субјективност и насиље", "Јесен дијалектике", "Југославија као недовршена држава" и "Србија ни на Истоку ни на Западу". Превео је многа филозофска дела и аутор је великог броја новинских приказа. Никада није био члан Савеза комуниста. Ипак, политиком се бавио све време, активно од 1989. када је са још 12 интелектуалаца иницирао обнављање Демократске странке, а на Скупштини Странке 1990. био је један од оснивача. Септембра 1990. је изабран за председника Извршног одбора, а онда, јануара 1994. постаје председник Демократске странке. За Демократску странку је говорио да је као предузеће, никако место за дружење, појашњавајући да свако у странци мора да има производ, "а то могу бити плакат, порука, критика, наступ... и мора се знати ко тај производ користи, да ли је њиме задовољан". Објашњавао је ко може да буде политичар: "Човек, да би се бавио политиком, мора да има јак и чврст карактер, ауторитет, да уме да пресече, да се замери, каже 'не' и да га мрзе, јер је то природа политике. Неко ко исувише иде на ширење симпатија, удварања и избегавања сукоба мора још много да научи да би водио једну озбиљну странку". За градоначелника Београда изабран је 21. фебруара 1997. године, испред коалиције "Заједно" која је на локалним изборима 1996. однела победу у више градова у Србији. У судском спору са председником Владе Републике Србије Мирком Марјановићем, 20. септембра 1996. осуђен је на 4 месеца затвора, условно на две године. Врховни суд Србије 9. јула 1998. преиначио је пресуду и изрекао нову у којој је осуђен на 7 месеци затвора, условно на 3 године. Амерички недељник "Тајм" у септембру 1999. уврстио га је међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума. У јуну 2000. Ђинђић је преузео функцију координатора у Савезу за промене, а потом постао и шеф централног изборног штаба и координатор промотивне кампање ДОС-а за изборе који су одржани 24. септембра 2000. На тим изборима Ђинђић је изабран за посланика у Већу република Скупштине СРЈ. Добитник је угледне немачке награде "Бамби" за 2000. у области политике. За премијера Србије изабран је 25. јануара 2001. након победе ДОС-а на републичким парламентарним изборима у децембру 2000. Ђинђић је августу 2002. у Прагу примио награду Фондације "Полак" за допринос развоју демократије у Србији. Награда се додељује сваке године за допринос спровођењу демократских и економских реформи у Централној и Источној Европи. Волео је такмичења и провере. Био је веома стрпљив, образован и прагматичан. Трудио се да се не понавља, бирао би једну слику, поруку, реченицу и око тога градио причу. Признавао је да нема претензија да каже нешто епохално, али је сматрао да ће остати упамћен по великим стварима. Живот није могао да замисли без људи јер људска комуникација му је била потребна као услов за проверу идеја и способности. Код себе је ценио спремност да учи и признаје грешке, као и спремност да их исправља, а код других је ценио поузданост. Говорио је да нема порока. Др Зоран Ђинђић је убијен 12. марта 2003. испред зграде Владе Републике Србије, зато што је покушао да Србију ослободи прошлости и одведе је у будућност. Зоран Ђинђић је иза себе оставио супругу Ружицу, кћерку Јовану и сина Луку.
Theme - song kampanje Demokratske omladine
Što ne može niko možes ti
Pozovi me kad ti trebam ja
Pozovi me kad ti trebam ja
u ovoj rupi izmedju vekova
Da zajedno stignemo do sna
sami na raskrsnici svetova
I daj mi znake dovoljno jake
daj mi snage i hrabrosti.
Što ne može niko možes ti
Pokaži mi da je igra dar
koji nikad nismo gubili
Nebitna, vrlo bitna stvar
u koju smo se odmah zaljubili
I daj mi znake dovoljno jake
daj mi snage i hrabrosti
Što ne može niko možes ti
Ubedi me da je život lep
protiv svih pravila i zakona
Izadji sa mnom medju svet
ovo su dani visokog napona
Nek zvona zvone za šampione
daj mi snage i hrabrosti
Što ne može niko možes ti
Пријавите се на:
Постови (Atom)